Плод

Плод је биљни орган који се после оплођења образује из плодника и има улогу у размножавању биљке. Више о плоду на: википедији.

Изучавање плода: основни ниво

Приликом изучавања плода, као и сваког другог биљног органа, најважније је обратити пажњу на његову улогу. Улога плода се састоји у томе да штити семе и помаже у расејавању. Схвативши улогу, лакше је схватити и његову морфологију (грађу) и његов значај.

Расејавање може да се врши уз помоћ животиња, ветра, воде и човека. Самим тим ће и грађа плода бити томе прилагођена:

Жир разносе животиње, као што је веверица. Зато је овај плод хранљив.
Јагоду једу и животиње и људи. Људи ће расејавати све оне врсте које користе за своје потребе.
Плод маслачка разноси ветар, па зато на себи има додатке налик на падобране.
Плод ове оштрице разноси вода, па он зато има омотач испуњен ваздухом, попут шлауфа који помаже непливачима да не потону.

Значај плода се може посматрати како за саму биљку, тако и за природу уопште. Већ је наведено да је за биљку плод значајан због његове улоге у расејавању и заштити семена. Плодови, такође, су значајан део исхране многих животиња и других живих бића, те су саставни део ланца исхране сваког екосистема.

Класификација плодова (практичан рад)

Потребно је направити збирку плодова. Плодови могу да се сакупљају на организованом терену, а могу се ређати у застакљену полицу или се може напунити флаша ситним плодовима као што су плодови разних житарица. Ова збирка може бити тематска, а неке идеје за теме су:

Плодови које расејава ветар (или животиње, човек, вода)
Пуцајући плодови (или сушни или сочни или сложени)
Плодови у људској исхрани (или нејестиви или лековити)
Шумски плодови (или са ливаде, или степски...)
Јесењи плодови (или пролећни, летњи)

Циљ је да се уоче разлике међу плодовима и да се они класификују. Једна од подела је дата у табели (управо овако може да изгледа једна збирка):

**подела плодова**
А) ПРОСТИ ПЛОДОВИ			Б) СЛОЖЕНИ ПЛОДОВИ	В) ЗБИРНИ ПЛОДОВИ
1.пуцајући	2.непуцајући		дуд	јагода
махуна	а) сушни	б) сочни	смоква	купина
мешак	орашица	бобица		малина
љуска	крупа	коштуница		ружа
љушчица	ахенија	помум
чахура	шизокарпијум
чахура	мерикарпијум

Анатомија плода (практичан рад)

Пресек кроз плод илуструје делове плодовог зида, перикарпа. Најбоље је посматрати неки већи плод као што је бресква, јабука, поморанџа или лубеница. Трајни препарати пресека плода се могу посматрати и под микроскопом. Посматрајући пресек пшенице или плода било које траве на пример, могу се уочити разлике између младог и старог плода. Код старијег, у периоду зрења се уочава ослузњавање и растварање појединих делова, односно деформације ћелија и ткива.

Учење кроз занимљивости

Плод једне врсте млечике која настањује тропске области Америке избацује семена експлозивно; толико јако да се чује пуцањ попут оног из пиштоља. Овом плоду није потребан спољашњи утицај да би расејавао семена. Такав начин расејавања се назива аутохорија и она је знатно ређа од алохорије о којој је већ било речи.

Литература

Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.